Jako lepo, dragi susedi! Bome sm i ja pripomogl za te vaše 50.000 klikov! U dnšnjem veku neide brez tega interneta! Vidim vas na internetu, a bome vidim vas i od sv. Trojice. Sedem ja tako na zid i gledam to lepo dolino, Prilišće i lujzijano, pa si tako mislim: Bože, pa više vas je na internetu, nego kaj vas vidim pri hiža, u polju al na ceste ...
O, čudapot ja tako skočim u Prilišče i na Prilišće.hr. I čudapot si gruntam ovo, kaj piše na vašu prvu strani. Piše, da ako poduzimaš nekaj i ako ne poduzimaš, da u oba slučaja utičeš na stanje u selu. Pridružujem se lepem i poučnem besedam, ki vam ji je napisal vaš komurat iz Karlovca. I ja mislim, da ste vi med unemi prvemi, ki delado. A uni drugi spreminjado svet na dole!
Vi stalno nekaj poduzimate. Samo složni seljani moredo imat tako lep gasilski dom, zavičajni dom s svojem muzejum. Ko na dlani vidim, kako ste počistili okol cerkve i faroža. Pred kakvo leto sm vidl, da vas je bilo jako čuda na tem delu. Zval sm kumo: Kuma, hodi gledat, kuliko naroda dela okol svete Magdalene!
Moram vam i to reć, kad sm već zel besedo: za sesvete sm bil na groblju pri svetem Linartu, obhajal sm svoj rod, ki tamo počiva. Zabezeknil sm se, kad sm vidl, kaj ste tamo sega napravili. I još kako lepo. Znate, kako so naši stari znali reć: Bog se vidi i se nagradi! Kamo god pogledam, vidim, kako sloga u selu vuče naprvo, samo tako se more doseć to, kaj vidim i kaj čitam. Jedino, kaj vam kod stari lancman iz Preloke velim: ne odustante! Znanja i volje imate, tu ne rabite nikakvega tutorstva. Stari Priliščani so po svetu hodili, ali su odprte oči nosili, i znali so mislit, i znali so presojevat!
O, sega se ja spominjam, ne smem sega ni reć, kaj je bilo na Kupe, mlade danov i naše srameće pogledov na kopanju. Već na Kupe smo radi vidli vaše curice, a priznajte, bome i vi naše. Ne bi sda kaj već o tem, tako naj sda drugi delado! Ne rabido uni se to znat. Pa unda, kako smo naše stare mame prevažali s čunum k Magdalene na prošćenje. Tako smo si nabrali drobiža za ringšpil i gvirc. Priznam, ako smo vidli, da nam još fali, smo malo raznihali čun. Pomoglo je! Ha, vidite, i u čunu moraš mislit.
A spominjam se i divana naše stare, kako je bilo još prvlje. Muški so čudapot pripovedali, kako so se ženske s obe strani uvečer, kad so završile delo na njiva, odmakale u Kupe. Velido, da so se u misečine doljenke vidle kod lokvanji na vode! To vam govorim zato, kaj bi to bilo dobro obnovit, kada bumo skupa popravljali slap. Unda nek muški ronido i - tobože - išćedo šengensko mejo pod lokvanji.
O, i spominjam se, kako smo hodili k vam na žago i na prvi dreš daleko okolu ... I kako so veselice i snahe tkale veze med nami simo i tamo.
Nu, da ne bi falil samo naše stare časov, moram pofalit i dnšnje bistre glave s obe strani. Lepo vas je videt tako složne, a čujem, da kanite još kaj skupa napravit. Tako je prav, to je jedini pravi pot! A une glavešine u Ljubljane, Zagrebu i kade drugde (proti kem ne pomaže ni muhomor ni mišemor, a morda bu pomagal ta neki novi internetni strup - nekakov fejsbuk) naj se uni navučido od nas, da se samo s delum i slogom ide dalje!
Na veke je tako bilo! I na veke tako naj bu!
Se vas lepo pozdravlja vaš preloški kume!