U očuvanju naših običaja i tradicije, na red je došao mesopust ili fašnjak, ili kako to danas zovemo maškare.
Svijesni smo da nije dovoljno samo čuvati ovu tradiciju u mislima, u prepričavanju, već ju moramo i sami potvrđivati (pa i stvarati) kroz nove doživljaje, novo druženje, nove maske i nova vremena. Lakše i bolje je to činiti organizirano i osmišljeno, prilagođeno današnjim uvjetima i prilikama, poštivajući pravila koja nam nameće narodna predaja.
Odgovor na pitanje s prve naše stranice, kako održavati običaje i hoće li to učiniti netko drugi umjesto nas, dobili smo primjerom grupe maškara, vrijednih i požrtvovnih članova Zore, koji su nas podsjetili na ovaj stari običaj i navadu iz davnih vremena, kada su po narodnoj predaji ljudi s larfami rastjerivali zle sile, prizivali proljeće, opuštali se, zabavljali, reagirali na životne događaje...
Ovaj običaj nije stvar pojedinaca ili samo grupe ljudi, već običaj sela, naroda. U njemu učestvuju svi - svatko na svoj način i svi zajedno ga završavaju osuđivanjem i spaljivanjem fašnjaka, krivca za sve naše probleme, (kada već ne možemo osuditi one prave).
A, zač je on kriv?
Fašnjaku je sudil sud iz Priliškega parlamenta, a branili ga domaći fiškali, cela regimenta. Jedan od nji dal je ruku u vatru da fašnjak nije kriv kaj se krade, kaj ni posla niti zarade. A do to njega muti, do ga tako puti? Lipo smo ga zvali simo, on je prošal mimo, k lopovu za kega je rekal da je zlato poslom stekal. I u Odboru ima svoju pokoru - zač tu nejde sve po planu, do poteže na ku stranu?
Optužnica ga tereti za sve kaj nas je tiščalo i nazad rivalo, kaj je selske trače podpirivalo, za delo obećano, dvaput plaćano a nigdar napravljeno, kaj imamo samo jedne skupe zahode a velike potribe. Tem pijanem bogatašu i komedijašu kaj od sirotinje bedake dela nigdo mora podkresat krela. Kaj nas je s jednom rukom pozdravljal a s drugom novce iz žepa izbavljal, kaj je nakotil mačke i pase, kaj gleda samo zase, kaj nimamo tunele za farbat ni šenice za prodavat. Tako handrast ni dal popravit cestu u našem mestu. Fiškali ga brane da nima mane, da je nedovučen i bez legitimiteta, da mu fali študij menađmenta (u Remetincu). A taj Fašnjak, od pepela siv, samo je divanil: Časni sude nisam kriv... Ali sud je sud, njegova je zadnja. I obisili ga iznad ognja... (I nije to sve!)
Slikovna priča o maškarama:
Više u galeriji.